О припремама

Шта носим са собом?
Шта је дио мене?
Без чега не могу?
Најрадије бих ставила руке у џепове, набацила осмијех и једноставно кренула.

Иако постоји магија у припремама.
Постоји магија у бирању.
Некако се другим очима, реалније, гледају ствари које се иначе не користе и као да чекају баш неки пут у непознато, или мање познато, па да се покажу.
Шта би могло учинити, или бар помоћи, да се осјећам као код куће, тамо гдје идем?
Да ли желим да се осјећам као код куће, са свим тим стварима које извлачим и констатујем, можда и први пут?
Или желим да се осјећам далеко, далеко од куће и свега познатог, у свом новом руху?
Да ли бјежим или тежим или једноставно нестајем на трен?
На трен.
Колико траје трен?
Колико траје нестанак - настанак?
Жути ранац.
Фотоапарат.
Музика.
Каблови.
Прикључци.
Пасош са шареним печатом.
Новчаник и нешто у новчанику.
Новчаник који ће постати ризница папирића, картица за аутобус, за золошки врт, за национални парк, воз... адресе, нечија слова и рукопис, визит-карте, телефонски бројеви.
И понека сувенир новчаница са словима и бројевима и лицима која нам се смијеше заувијек.
Непроцјењиво.
И још испраћај.
Поздрав.
Понека мисао о ономе што остаје и које не може да се именује и ослови, о ономе због чега нам се увијек чини да смо још нешто требали понијети...


Comments