Нити

Слушала сам их раније, прије неколико година. Седам можда? Не, девет. Ко би рекао да је прошло толико времена?! Исто овако је било, у другом клубу, додуше. Или је то био исти клуб са другим именом?! Били су други људи са мном, и ја са њима. Били су ми једнако драги, као и ови сад. У том трену, као и у овом, мислила сам - никад бољи!И нису били, и неће бити. Можда буду некад неки други, или трећи, једнако драги, исто као ови сад и они некад. Драгост је иста, и сад и онда. Пјевач је старији 10ак година. Исти је наш непостојећи однос. Временска дистанца са које се посматрамо је једнака, иако сад стајем у први ред, да боље видим и чујем. Једна пјесма ми је дража ноћас - чујем је први пут иако сам је пјевала раније. Нису имале смисла неповезане ријечи, док их године нису повезале. Сад знам, сасвим сигурно – постајемо као наши идоли. И младић са моје лијеве стране постаје, и остаје, као његов идол, док се идол мијења. На њега, тад клинца, у будућности, је мислио пјевач, док је писао стихове о себи. Интуиција или усуд? Свеједно. Данас су малољетнице, које је гледао, пунољетне и више неће бити преступник, ни у својим мислима. Свеједно, јер престаје да мисли. Гледа. Само гледа. Малољетнице и године и дане, док га мимоилазе, као у успореној сцени филма, у којој (тако се чини) имаш прилику да промијениш извјесни ток радње, па ипак, остајеш посматрач. Посматрач година. Одлазе. Сусретнемо се само, у различито вријеме, сасвим случајно, на концертима из/o прошлости.

album jazzy

Comments