Само ако


Ако могу да се пресвучем непосредно након ходања по киши,

ако су ми суве ноге,

ако имам кишобран,

ако не мислим о киши и једноставно се суочим са њом,

ако имам времена да могу сједити и бројати капљице на прозору док посматрам школарце и људе у сакоима,

ако не морам устати у шест сати док остали укућани спавају,

ако не морам смрзнута чекати аутобус који касни док киснем,

ако је то само пролазна и краткотрајна љетна или прољетна киша и ако није у комбинацији са вјетром,

ако нисам управо кренула у шетњу... 
или бар да имам гдје да се сакријем и склоним...
и да гријем дланове...


можда бих онда и вољела кишни дан..



Comments

  1. hahahhaha....kako si samo dobro opisala ono sto osjecam svaki put:)))...

    ReplyDelete

Post a Comment