Заљубљена у Данас

Изгледа врло спретно, док кријe пламен упаљача од вјетра. Исувише је млад да би имао велики број пикаваца иза себе, али начин на који увлачи први дим запаљене цигарете у уста, грло и плућа и начин на који га затим испушта кроз нос, у два млаза, чине га исувише старим да би му то била једна од првих, сакривених, цигарета које се запале чим изађеш из стана и замакнеш иза угла, нестрпљив и радостан. Жена поред њега изгледа још увјежбаније док поправља крагну супругу који негодује али трпи хитре покрете женске руке око свог врата а затим и отресање невидљивих мрвица прашине, или ко зна чега, са ревера. Двије дјевојчице трче поред њих, а около канте за отпатке. Док их посматрам врти ми се у глави и  страхујем да ће, у тренутку, заборавити на стакло на којем је забрањено плакатирање и да ће игру завршити плачем. У том тренутку стиже порука да ћеш каснити. Свеједно, настављам да чекам „осмицу“, која само што није. Већ се назире на дну улице. Довешће ме на одредиште у договорено вријеме, раније. Чекаћу. Чекаћу тачно толико колико ми треба да сретнем неког познаника и провјерим да ли је све на свом мјесту - и марама и маскара и лабело. И смислићу прву реченицу и поздрав. И можда стигнем и да се, чекајући, заљубим за данас.



Comments

Post a Comment