Прије и послије


Вољела би да га је могла видјети у пуној снази - лакше би јој било да гледа како га снага напушта. Брзо је одлазила, бестрага. Остајало је само видљиво одсуство снаге, које није било слабост, већ нешто теже од слабости. Остајала је свијест о ранијој снази, недостатак са којим је тешко научити нову мјеру. Чак и кад снагу надомјести мудрост, која је не надомјести увијек. Нити су сви снажни мудри, нити је постојана свијест о снази, која се појави на трен, ако се појави уопште. Не може се ни мислити о њој, док се има. Само прије, предосјећајући је, или послије, гледајући у трагове које је оставила. Или препознајући је у другима. Туђа снага је видљивија од сопствене, јер човјек друге гледа, а себе, цијелог, не види. Осим у огледалу. Или у сновима. Или у туђим очима. Па и то су само слике, приказе и одрази.

Comments