O nevažnim stvarima 2

Jedno od najpoznatijih japanskih jela je ramen, vrući rezanci u supi ukusa miso ili soja sa komadom (ili dva) mesa, nešto luka, bambusa, algama i kuhanim jajetom. Kao i svega drugog, ima ih u izobilju i bezbroj je varijacija u rezancima, mesu, začinima te načinima pripreme. Ono što nije upitno u vezi sa ramenom jeste da se jede vruć. S obzirom da se smatra brzom hranom često se služi u restoranima sa šankovima za kojima može ali i ne mora da se nađe stolica, pa se jede s nogu. Podsjeti me na veliki broj pekara i picerija u kojima se na velikom odmoru ili pauzi između predavanja, pauzi za ručak... kupi pecivo ili komad pice, pa se s nogu brzinski smažu. 
I ništa tu nije neobično – sličnih prostora ima svuda, brza hrana za brzi, i sve brži, život. Međutim, ono što bi moglo biti zanimljivo, jeste način na koji se jede ramen, tj srkanje. U hladnim danima dok prolazite pored pomenutih (bez)brojnih ramen restorana možete čuti glasno, neujednačeno, (besramno) srkanje. Od trenutka u kojem se posluži do trenutka u kojem se pojede je vremenska razlika od svega nekoliko minuta. I bude vam pomalo neprijatno kad ste jedini koji čeka da se hrana ohladi, pa još, ako ste u društu, i da privedete kraju svoj obrok. Za nekoga ko žuri, to bi moglo biti krajnje neugodno. 
Pitanje da li je kulturno ili nekulturno srkati vam je obavezno servirano uz porciju rezanaca. Prilikom one iste podjele pri kojoj se svijet dijeli na Japan i ostatak svijeta, ostatak svijeta ga uglavnom smatra nekulturnim, dok se u Japanu srkanje smatra njihovom kulturom. I opet, njihova pretpostavka je da ću da se čudim, a u nedostatku čuđenja (ili zgražanja) na koje su navikli, kratko objasnim da ima i u Bosni i Hercegovini (još uvijek) ljudi koji srču. Ili bar jedan, za kojeg sigurno znam. On voli da srče i supu i kafu i čaj i da ih pije vruće, bilo ujutro, dok sam prebira po planovima za dan, bilo na slavama i ručkovima, za različitim stolovima, uz generaciju prevaspitanih srkača i generaciju koja se odmalena učila kako to nije kulturno. 
Pa mi bude malo krivo, mislim kako bi se divno uklopio u Japan, bar u tom dijelu srkanja koji meni i ne ide baš od ruke. Jesti vrelu supu a ne srkati nije lako, probajte. Ne mora biti ramen.


Comments